Politika: Diktatom do stabilnosti u EU

Usvajanje paketa „sveobuhvatnih mera” za spasavanje posrnulih privreda uslovljeno većom integracijom u okviru Evropske unije

Lideri Evropske unije dogovorili su se juče na samitu u Briselu o novom paketu antikriznih mera, ali su bili prinuđeni da odlože konačnu odluku o povećanju fonda za spasavanje oslabljenih članica, prenosi Rojters.

Savet EU je naglasio da se suočava sa novom opasnošću, budući da je uoči početka dvodnevnog samita premijer Portugalije Žoze Sokrateš podneo ostavku jer portugalski parlament nije prihvatio stroge mere štednje koje bi, kako se on nadao, omogućile njegovoj zemlji da izbegne finansijsku pomoć od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), nakon što je takva pomoć ukazana Grčkoj i Irskoj.

Evropski lideri stali su juče ozarenih lica pred službenog fotografa: grupna fotografija učesnika koja se, već po tradiciji, šalje u svet po svršetku samita trebalo je da dočara optimizam evropskih čelnika, primeren važnosti donetih odluka.

„Udareni su temelji najobimnijoj privrednoj i finansijskoj reformi od osnivanja monetarne unije”, istaknuto je u zvaničnom saopštenju.

Konkretno, uz postignutu saglasnost svih članica o osnivanju specijalnog kriznog fonda za pomoć finansijski posrnulim članicama, sa raspoloživim kapitalom od pet stotina milijardi evra, odnosno sukcesivnim pretvaranjem fonda u stalni instrument koji bi od leta 2013. godine trebalo da raspolaže padobranom „teškim” sedam stotina milijardi evra, učesnici samita su stavili potpise i pod načelo da se finansijski grešnici, „rasipnici”, oštrije sankcionišu.

Takođe, postignut je dogovor u načelu o sprovođenju mera koje bi obezbedile, ili, kako komentatori ističu, primorale članice da pod nadzorom i po ukusu Brisela koriste mehanizme za podsticanje konkurentnosti nacionalnih privreda.

„Dogovori su prekretnica u kriznom menadžmentu kontinentalne zajednice”, izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo dodao je da je reč o prodoru na putu ka stvaranju istinske evropske privredne vlade.

Štaviše, nemačka kancelarka Angela Merkel, „dežurni” kritičar i oponent evropskih planova razvoja koje nudi Brisel, nije imala šta da doda, „Izostalo je njeno uobičajeno traženje dlake u jajetu”, zabeležili su nemački komentatori.

Analitičari su listom saglasni da će zaključci i odluke ovog samita doprineti ostvarenju planova Brisela kojima se predviđa pretapanje zajednice evropskih zemalja u njenom sadašnjem obliku – u kontinentalnu superdržavu, sa jasno definisanim vladajućim strukturama i autoritetima.

Zvanično se tim povodom naglašava da bi otelotvorenje takve državne zajednice, a umesto zajednice država, doprinelo ostvarenju elementarnih evropskih ciljeva, što će reći obezbeđenju uslova za razvoj najšire demokratije na svetu, za ostvarenje najvećih ličnih sloboda...

Sa druge strane, upravo dogovorena pragmatika navodi na zaključak da su evropski lideri – ona manjina koje je odgovorna za odgovarajuće predloge i ona većina koja je primorana da ćuti i poslušno prihvata odluke – pribegli instrumentalizaciji autoritativne politike kako bi dostigli daleki cilj totalne demokratizacije.

Palo je u oči da su ministri, bezmalo apriori, usput odlučili da se ubuduće vitalne odluke donose u Savetu ministara i predsednika država i vlada, kao i da se isključi mogućnost korišćenja instrumenta referenduma. To pre svega važi za izmenu Lisabonskog sporazuma, koji bi trebalo da bude pretvoren u evropski ustav. Podsećanja radi, u nekoliko evropskih zemalja birači su na odgovarajućim referendumima rekli ne usvajanju evropskog ustava.

Još drastičnije je takozvano pojednostavljenje procedure finansijske pomoći i nadzora finansijski ugroženim članicama. Takve mere će ubuduće biti donošene na osnovu dogovora resornih šefova, bez (do sada neophodne) saglasnosti Evropskog parlamenta.

„Ne bi trebalo da začudi ako se demagogijama i demagozima ovim nizom mera širom otvore vrata i mogućnosti šarolikih manipulacija”, zaključuje ugledni nemački nedeljnik „Cajt”.

Autor: Miloš Kazimirović

(Politika)